У петак ујутро, 31. маја група парохијана из Прњавора запутила се ка Србији у посјету појединим манастирима. Први у низу био је манастир Раковица, посвећен св. арханђелима Михajилу и Гаврилу, надомак Београда. Смјештен у истоименом насељу представља духовну оазу наспрам узаврелог града. Бивши српски патријарх Димитрије сахрањен је у овом манастиру 1930. године, а српски патријарх Павле 2009. године. Обишли смо гробове почивших патријараха и стару цркву у оквиру манастира. Потом смо обишли манастир Ваведење Пресвете Богородице, који се налази на Сењаку. Манастир је подигнут 1936. године од стране ктитора госпође Персиде Миленковић. Упутили смо се затим према Калемегдану тврђави гдје се налази капела Свете Петке и црква Ружица, најстарија београдска црква. Посебно су  интересантни полијелеји и свијећнаци који су израђени од ратног материјала. У капели св. Петке смо цјеливали дио моштиу ове светитељке и узели воде са извора. Тог истог дана смо отишли на вечерњу молитву у малу цркву Св. Саве. Након молитве сишли смо у крипту храма која оставља без даха својим изгледом.  Храм Св. Саве је највећа грађевина у Београду и друга по величини Православна црква у свијету.

Сутрадан 01. јуна кренули смо пут Фрушке Горе и манастира Ново Хопово, у коме се налазе мошти св. Теодора Тирона. Дошавши у манастир дочекао нас је монах Теодор који нам је казао историјат манастира. Потом, обишли смо Средњовијековни манастир Гргетег. То је женски манастир са бројним сестринством од којих је неколицина млађих. Манастир Крушедол био је следећи манастир на нашем путовању који смо посјетили. О историји манастира и његовој вриједности говорила нам је једна од монахиња. У манастирском храму су похрањени земни остаци знаменитих Срба. Обишли смо и саборну цркву св. Николе у Сремским Карловцима која представља споменик културе од изузетног значаја. Девет великих слика Паје Јовановића красе зидове ове цркве као и икона св. Ђорђа рад истог умјетника. У непосредној близини цркве налази се и богословија св. Арсенија Сремца. Тога дана смо последњи у низу обишли манастир Васкрсења Христовог у Каћу. То је нови женски манастир чија је изградња почела 2010. године. Грађен је у стилу светогорских манастира и развија се у један важан духовни центар овог краја.

У недјељу 02. јуна присутовали смо Св. Литургији у манастиру Велика Ремета. Игуман Стефан послије Литургије је одржао поучну проповије и позвао вјерне у манастирску трпезарију на послужење гдје смо још чули мудрих ријечи овог духовника и уз благослов се упутили у Врдник манастир Сремску Раваницу у коме су чува кивот у коме су се налазиле мошти св. кнеза Лазара. Из манастира Сремска Раваница упутили смо се у манастир Јазак кдје нам је монахиња испричала неколико реченица о историјату манстира. Последњи, али не и мање значајан на овом путовању био је манастир Мала Ремета, посвећен Покрову Пресвете Богородице. О манастиру се брине игуманија Рафаела са сестром Ефросинијом која нам је испричала историјат манастира.

Фрушку Гору с правом називају Српска Света Гора, а ми смо се тако и осјећали пуни дубоког поштовања према светињама које смо имали прилику да посјетимо, истовремено пуни духовног окрепљења које смо на овом поклоничком путовању задобили.

Протојереј Душко Дринић