Свети Јован Љествичник се подвизавао у Синајском манастиру. Написао је дјело под називом ,,Љествица”, које описује борбе са страстима у духовном животу као у облику љествице, којом се један подвижник постепено пење до очишћења и једниства са Богом. По том дјелу, Свети Јован је и добио назив Љествичник. Из ,,Љествице” се може установити да је Свети Јован Љествичник био веома образован, јер се примјећује његово широко познавање не само светоотачке литературе и Светог Писма, него и класичне философије, те медицине и војне вјештине.

Спис ,,Љестивца” је састављен из тридесет поука – тридесет ступњева монашког подвига до духовног савршенства. Монашки подвиг, слиједећи ,,Љествицу” треба да буде пут којим се душа потпуно ослобађа од земаљског и уздиже ка небеском.

Неки цитати из ,,Љествице”:

,, На молитви стој са трепетом, као окривљеник пред судијом, да и спољашњим изгледом и унутрашњим настројењем угасиш гнев праведнога Судије.”

,, Страшљивост је детињаста нарав у сујетом остарелој души. Страшљивост је одсуство вере у очекивању изненадне несреће. Страх је опасност на коју се мисли још пре но што је настала. Или, опет: страх је трепетно осећање срца, које дрхти и тугује због неизвесних а могућих догађаја.

Страх је лишење чврстог поуздања у Бога. Охола душа је роб страшљивости, јер се узда у саму себе: она се плаши од сваког шума, од сваке сенке.”

,, Нико не би требало да у току дана машта о ономе што је сањао. И то је план демона – да нас оним што смо сањали прљају у будном стању.”

Љествица – Свети Јован Љествичник