Храм Светог Герогија у Прњавору.

29 децембра, 2016

Храм Светог Великомученика Георгија у Прњавору подизан је у времену од 1884. до 1887. године.
Освећен је од стране митрополита дабробосанског г. Ђорђа Николајевића дана 18. септембра 1888. године.

Извјештај о освећењу храма из Источника Дабробосанског:

Освештање српско православне цркве у Прњавору 18.септембра 1888. године

Овомјестна српско православна општина подигла је лијепу зидану цркву, те је наумила на дан 18.септембра т.г. да исту освешта.
На 16.септембра т.г. крену се ради обављања тог свечаног чина Његово Високопреосвештенство архијепископ и митрополит Дабро-босански Георгије, и стиже истог дана у вече жељезницом у Дервенту, ђе га је дочекао надзиратељ протопрезвитерата г. В. Јунгић са свештенством, котарски начелник а од српске опћине предсједник са члановима и више отмјеније грађана; од стране општине прњаворске потпредсједник Милош Антонић и ђакон Опачић са три свештеника.
У јутру на 17. Септембра у 7 и по сати крену се Његово Високопреосвештенство са Јунгићем надзиратељем протопрезвитерата, са изасланицима прњаворским и другијем пратиоцима, за у Прњавор. Овдје је вриједно споменути, да језа Његово Високопреосвештенство уступио општини безплатно на расположење своје каруце Ферхатбег Капетановић, велепосједник из Бос. Кобаша.
На цести између Прњавора и Дервенте, код хана Јадовица, дочекао је Његово Високопреосвештенство, г. котарски предстојник Барон Швајгер са политичком општином, предсједник српско православне општине г. Лазар Трифковић, са члановима и осам свештеника са сељацима. Пошто се је Његово Високопреосвештенсво са свима поздравило, предложијо је да мало пјешаче, те се сви уз обалу Јадовице крену пјешке. Лијепо је било видити сједог архипастира како напрво пјешачи  као младић у најбољој снази;пјешачење је трајало до 20 минута, а пошље се крену даље на пут Прњавора.
На улаз у варош намјештен је бијо славолук  код „Бранкови липа“ са надписом „Добро дошли“, код којег је чекао Његово Високопреосвештенсво многобројни сеоски народ, који је радосно очекивао да види свог Архипастира; учитељи од обје школе са школском младежи, чиновништво и грађанство. – Његово Високопреосвештенсво сиђе са каруца а тад приступи учитељ српске школе Перо Јовановић те са лијепим говором поздрави Његово Високопреосвештенсво, на то школска младеж и народ узвикну бурно Живијо! – Затим је котарски предстојник престављао чиновништво и грађанство, које је с десну страну славолука стајало. Његово Високопреосвештенсво приђе на лијеву страну, ђе су стајали у реду сеоски преставници са којим се поздрави препоручивши им братску слогу и љубав итд., на који се опет заори из многобројних грла-Живијо! Пригодом момента звона су звонила и прангије пуцале. –
Његово Високопреосвештенсво крену се даље кроз варош окићену српским тробојницама, пред стару цркву, ђе га је дочекао обучен у одежди са Јеванђељем у руци Мелентије Опачић, архимандрит. Његово Високопреосвештенсво цјелива Јеванђеље, затим уђе у олтар, те прегледа и цјелива св.Антимис. –Одатле буде одпраћен у стан код г. Архимандрита, који му је приређен бијо. Пошље кратке почивке крену се Његово Високопреосвештенсво кроз варош да прегледа нову Цркву, по прегледу исте оде у котарски уред да посјети г. котарског педстојника, а пошље тога код пресједника српско православне црквене општине.
Иза подне у 3. сата звона са Цркве у пуцање 21 прангије огласише почетак вечерње. Његово Високопреосвештенсво крену се на вечерњу уз пратњу свештеника са појањем тропара „Јако пљених свободитељ“ и пошље свршене свечане вечерње и бденија поврати се у свој стан.
У том времену почели су већ и страни гости као из Бањалуке, Бос. Градишке, Тешња, Дервенте и сељани из даљих села долазити.
Варош је у вече била освјетљена а око 8 сати био је ватромет пред српском школом.
Ове ноћи народ је врвијо улицама, пјевајући и веселећи се до 12 сати.
У недељу у 5 сати у јутру, изметнута је 21 прангија уз звоњење звона као предказ свечаности; са обзорја указа се жарко сунце, које своје сјајне траке на торањ бацаше те предказаше лијеп дан. Овдје ћу да напоменем да је у четвртак била така киша спустила се а уједно и хладовина, те се је већ држало даће свечаност са свим слабо посјећена бити. Али ко може као Бог творац, који ведри и облачи.
У 9 сати по свршетку јутрења, крену се из цркве 26.септембра са школском младежи у стан Његовом Високопреосвештенсву, те уз појања тропара „Јако пљених свободитељ“ допратише Његово Високопреосвештенсво пред нову цркву, гдје га дочека 12 свештеника обучених у свештеничким одеждама.
Иза тога одмах почето је освећење храма Светог Великомученика и побједоносца Георгија; обилажење са светим моштима около цркве, а за тим почета је литургија. Са Његовим Високопреосвештенсвом служијо је Архимандрит Опачић, 10 свештеника, синђел Бос.Брода, јеромонах Кутуз из Слав.Кобаша и два ђакона.
За вријеме св.Литургије на хору одговарало је „Бањалучко српско црквено пјевачко друштво“, то је милина било слушати. Буди им и овдје лијепа хвала, што не пожалише труда те дођоше својој браћи да свечаност увеличају.
Његово Високопреосвештенсво благопавољело је на литургији својим благословом произвести ђакона Луку Опачића за презвитера.
Ђакон Ристо Бошковић говоријо је бесједу о значају цркве, а црква је била препуна народа а такођер и около цркве од прилике до 5000 душа. За вријеме богослужења изметнуто је око 200 прангија.
Пошље литургије, која је свршена у 12 и по сати одпраћено је Његово Високопреосвештенсво у стан.
Иза подне у 1 и по сати пред школом у згради окићеној, која је била ради тога нарочито подигнута, држат је банкет на ком је било 200 отмјенијех гостију. Око 2 сата по подне напита је здравица Његовом Величанству од Његовог Високопреосвештенсва, која је попраћена са бурним усклицима живијо, звоњењем и пуцањем. Затим је напило Његово Високопреосвештенсво здравицу народу и свештенству, на коју се је зафалијо прото тешањски Илић. Иза тога напијо је здравицу Његовом  Високопреосвештенсву, предсједник општине Лазар Трифковић, на коју се је отпјевало „Топ деспотин“, уз пуцање и звоњење, а Његово Високопреосвештенсво устаде и благослови присутне.
Четврту здравицу напијо је Лука Опачић млади свештеник, кумовима цркве тежаку Марку Јагодићу из Црнче кот. Тешанског и Сави Јовановићу из Вел. Илове кот. Прњаворског, зафаливши им на дару од 400  форинти које цркви дариваше.
Иза ове наздравијо је страним гостима Трифковић пресједник општине врло лијепу и значајну здравицу, изјавивши уједно захвалност на доласку овој за Прњавор значајној свечаности. На здравици зафалијо се је Сава Вукановић Сарајлија и правник на бачком свеучилишту.
Шесту здравицу напијо је Трифковић ондашњем кот. предстојнику Швајгеру, на коју се у име предстојника зафали котарски судац Кармански.
Свака здравица попраћена је звоњењем и пуцањем, а пјевачко друштво бањалучкоодпјевало је на сваку по једну одабрану српску пјесму.
Током банкета свирало је 1. Осјечко тамбурашко друштво, које је овдашња општина нарочито за тај дан позвала, а народно коло играло је по црквеној башчи, у најбољем реду. Банкет је свршен у четири сата, а Његово Високопреосвештенсво отишло је затим да по црквеној башти прегледа весеље и забаву, а народ се је отимао ко ће прије да цјелива Архипастирску десницу.
У 7 сати у вече бијо је ватромет, а пошље у школи и пред школом забава са томболом. По извлачењу томболе, читане су брзојавне и писмене честитке, које су тај дан из разнијех крајева стизале. Онда одпоче Српско коло, пјесме, веселе игре итд, те се је омладина пјевајући и играјући забављала до 3 сата ноћи, а пошље свак се је на починку и одмор упутијо.
На 19. тај мјесец опростивши се страни гости као из Тешња, Дервенте, Добоја, Грачанице и Кобаша са Његовим Високопреосвештенсвом и грађанима, крену се кући. Његово Високопреосвештенсво отпутовало је одавде пут Бањалуке у 10 сати са протом В.Ковачевићем и многим бањалучким и градишким гостима, који се са свечаности враћаше. Пресједник општине, свештенство и грађани испратише Његово Високопреосвештенсво и госте до Љешње два сата од Прњавора, ту се опростише са својим Архипастиром а са гостима изљубише те са пјесмом се растадоше и сретан им пут пожелише.

У Прњавору, 28. септембра 1888.
Л Ј О
(Лука Јакова Опачић)

(Текст је пренесен у цијелости како се налази у Источнику Дабробосанском за 1888. годину, са свим граматичким грешкама и говором тога времена, п.а.)

Бојан Милијашевић
„Прњавор кроз вријеме“, 2012, монографија