Иако су Црква и школа били главни носиоци српског националног покрета временом то постају соколска и пјевачка друштва као и неки листови.

Још 1893. године под окриљем Црквене општине Бањалука, основано је Српско пјевачко друштво “Јединство”.
Обновљена је и Српска читаоница која је била основана још 1868. године  у доба Пелагићеве Богословије, али је престала са радом почетком Босанско-херцеговачког устанка.
У Прњавору је српско-православно-црквено-школска општина одржавала Светосавске бесједе у српској школи на Светог Саву а 1896. године је основано црквено пјевачко друштво „Нада“ које је радило све до 1900. године када је хоровођа Милева Плавшић отишла за Сомбор.

Након 4 године је основано Српско пјевачко друштво „Бранко“ настојањима учитеља Душана Јовановића и Михајла Трифковића који је био и доживотни предсједник друштва до 1905.године.
Тада је пресједавање преузео Јевтан Ковачевић.
Послије више од пола вијека у прњаворском храму Светог великомученика Георгија на светим богослужењима зазвучало је вишегласно појање.
Селекција талентованих заљубљеника у  православно богослужење узели су обавезу да се посвете изучавању хорке музике, и на тај начин дају свој допринос црквеном благољепију.  Свети Великомученик Георгије, имеђу осталог је покровитељ и заштитник нашег црквеног хора, због чега је и добио име „Свети Геогрије“ Прњавор.
Један од приоритета хора је да  његује српску православну духовну музику. На репертоару су углавном композиције од домаћих композитора, и то од Корнелија Станковића, Стевана Ст. Мокрањца, Исидора Бјића, Марка Тајчевића, итд.  У оквиру рада, организју се и секције за изучавање како старе српске средњовјековне музике, тако и традиционалног  једногласног српског црквеног појања.
Пробе се одржавају сриједом и петком у просторијама Светосавске омладинске заједнице послије вечерњег богослужења у 18:30 часова. Љубитељи духовне музике, који су вољни да активно учествују у раду и дружењу, могу се јавити на контакт телефон или лично.