Цвијети
2 априла, 2018
Господ Исус Христос се, како нам свједочи јеванђеље по Јовану, након васкрсења Лазара, када је народ јеврејски чуо за то велико чудо, упутио у Јерусалим, који је представљао центар јеврејског живота, како у вјерском, тако у државном смислу. Јевреји су, још откако је Бог изабрао патријарха Авраама и обећао му да ће из његових бедара изаћи народ многи, и да ће се из његово сјемена родити Спаситељ свијета, очекивали Месију, изабраника Божијег који ће са собом донијети Царство Божије. С обзиром да су Јевреји у Христово вријеме били под римском окупацијом, а видјевши чуда која је Христос чинио, понадали су се да није тај човјек Исус дуго ишчекивани Месија, који ће их ослободити од туђинаца. Као што су пророци предсказали, Господ Исус Христос, јашећи на магарици, улази у свети град Јерусалим. Тамо га народ дочекује са великом радошћу, бацајући пред њега палмове гранчице и цвијеће, те простирући своје хаљине на пут куда би Он пролазио. Највише му се обрадоваше дјеца, која су усхићено трчала и поздрављала га са: ,,Осана сину Давидову! Благословен који долази у име Господње!”
Међутим, с обзиром да се Христова пропвовијед и његово спасоносно дјело није слагало са мишљењем јеврејског народа и њихових првосвештеника, који су очекивали земаљског цара, који ће отјерати непријатеља мачем и завладати свијетом за њих, исти ти људи који су Господа дочекали са радошћу и бацали пред њега палмове гранчице, само пед дана касније, предали су Спаситеља свијета Понтију Пилату, римском намјеснику у Јудеји, да га овај разапне.
Празник Цвијети у храму Св. Георгија у Прњавору, 1.4.2018.